Članci o srebrnoj vodi

Godine 1994, Newsweek je objavio članak na 6 strana, "Antibiotici, kraj magičnih lekova?", kao naslovnu priču. "Rast broja rezistentnih klica je nezabeležen u pisanoj istoriji", navodi se u članku. "Penicilin i tetraciklin su izgubili svoju moć nad stafilokokama tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka. Drugi antibiotik, metacilin, jedno vreme je služio kao rezerva. Međutim, stafilokoke otporne na metacilin su danas čest slučaj u bolnicama i kućnoj nezi širom sveta... nije mnogo postigao osim što nam je "kupio" pet do deset godina. Bolja strategija bi možda bila da svi zajedno napustimo antibiotike u korist neke druge vrste leka. Ovo baš i nije sjajna slika stanja u kom se nalazimo.


Septembra 1995. godine, Time magazin je objavio članak pod nazivom "Osveta ubice mikroba". Zvuči kao naučnofantastični triler, zar ne? Ali Time je bio ozbiljan. "Suočen s AIDS-om i sa sve većim brojem bakterija rezistentnih na antibiotike, lekari su primorani da priznaju medicinska profesija u stvari gubi bitku protiv mikroba. Pitanje koje se nametalo je: 'Kada će infekcije i bolesti biti izbrisane?', a sada glasi: 'Gde će se sledeće pojaviti novi smrtonosni mikrob?'... Čovečanstvo je jednom bilo arogantno da pomisli da može kontrolisati, pa čak i istrebiti sve te mikrobe. Ali svako ko čita današnje vesti shvata da to nije tako. Pojavilo se novo zlo - AIDS nije jedino - a stare bolesti, kao što je tuberkuloza, velikom brzinom prelaze u forme koje su otporne na antibiotike. U 1992. godini, 13.300 bolesnika u bolnicama je preminulo od infekcija koje su bile otporne na antibiotike koje su doktori prepisali."


Osnovni problem je da su bakterije jednostavno razvile sposobnost da se prilagode različitim supstancama. Kada antibiotici unište bakterije koje su osetljive na njih, oni i očiste put za useljenje novih bakterija koje su rezistentne.


Sledeći problem koji uznemirava medicinsku javnost od početka korišćenja modernih antibiotika je taj što postoje i prijateljske i korisne bakterije koje imaju veoma važnu ulogu u prirodnom funkcionisanju organizma. Antibiotici često uništavaju neke od tih mikroorganizama, čineći time dugoročne sporedne efekte koje je veoma teško otkloniti. Časopis Science Digest je predlagao odgovor na sve ove katastrofalne probleme još 1978. godine u članku pod nazivom "Naš najčudesniji borac protiv mikroba". Ovaj članak je potpisao Jim Powell, i on navodi: "Zahvaljujući nepristrasnim istraživanjima, srebro se pojavljuje kao čudo moderne medicine. Antibiotici ubijaju možda 5-6 različitih mikroba-izazivača bolesti, ali srebro ubija 650. Efekti otpornosti kod mikroba se ne mogu razviti. Šta više, srebro je praktično netoksično.


Jedan od razloga zašto su antibiotici toliko popularni u medicinskim krugovima je činjenica da ono mogu biti patentirani. Time farmaceutske kompanije pronalaze finansijsku korist dok se lekari školuju u tom pravcu, tako da ostali proizvodi prolaze nezapaženo. Srebro, s druge strane, nije moguće patentirati, i samim tim nije moguće ostvariti veliki profit s njim, tako da ono nije vredno žestoke promocije. Veoma skupi proizvodi odnose prevagu nad jeftinim, jednostavno zato što su dosta profitabilniji.
Sve se ovo dešava u vreme kada bakterije razvijaju imunitet na moderne antibiotike. Osim toga, imunitet na antibiotike se, izgleda, razvija celim svetom, čak i u izolovanim područjima. Medicinska profesija je alarmirana. Da li nas srebro može spasiti? Mnogi autoriteti smatraju da može.


U članku "Korišćenje koloida u zdravlju i bolesti", autor dr Henry Crooks navodi da je koloidno srebro izuzetni baktericid. U laboratorijskim testovima je zaključio da "su sve gljivice, virusi, bakterije, streptokoke, stafilokoke i ostali patogeni organizmi ubijeni u roku od 3 ili 4 minuta. U stvari, nije pronađen ni jedan mikrob koji nije ubijen koloidnim srebrom za 6 minuta ili manje u rastvoru tako slabom kao što je 5 ppm (5 čestica srebra na 1.000.000 čestica vode). Doktor Crooks je zaključio da je koloidno srebro naročito efikasno kod problema sa crevima, i poručio da nema ozbiljnih sporednih efekata, čak ni kod veoma visokih koncentracija srebra.


U članku "Koloidno srebro" koje izdaje Udruženje za koloidna istraživanja (The Association for Colloidal Research) je podneti izveštaj koji kaže: "Medical Journal Reports i dokumentovane studije koje se protežu 100 godina unazad navode da ne postoje sporedni efekti od oralnog i intravenoznog uzimanja koloidnog srebra koje je pravilno proizvedeno, koje je primenjeno bilo na životnjama, bilo na čoveku."... "Nikada nije bilo izveštaja o reakcijama na Koloidno srebro".


U magazinu "Prescription Magazine", u broju maj/jun, Mark Metcalf navodi: "Napravio sam rastvor 250 ppm od pola litre i popio ga. Ponovio sam tu proceduru 4 dana u nizu. Nisam pio jogurt ili acidofilne napitke, niti sam na bilo koji način kompenzovao nedostatak prijateljskih bakterija. Jedini efekat koji sam primetio je taj da je izgledalo da se bolje osećam.