Istraživanja nano srebra u Rusiji

Izučavanje srebra, njegovih lekovitih svojstava i primene u medicini ima u Rusiji dugu tradiciju. Budući da su, zahvaljujući pre svega političkoj izolovanosti od Zapada, ostali i van pogubnog uticaja multinacionalnih farmaceutskih kompanija, ruski lekari i farmaceuti su nesmetano sprovodili istraživanja i u laboratorijama i u klinikama. U sledećem tekstu navodimo ono što je ruska nauka utvrdila u vezi sa srebrom u medicini.
Za razliku od Zapada gde se proizvode preparati nanog srebra visokih koncentracija (od 5 do 20 mg/l), ali se doziraju male količine, u Rusiji je najčešće u upotrebi srebrna voda manjih koncentracija (0,05 do 0,10 mg/l), ali se zato ona pacijentima daje umesto vode za piće, dakle u mnogo većim količinama.

Danas se u Rusiji na srebro ne gleda samo kao na metal koji je sposoban da ubija mikrobe, već kao na mikroelement koji je neophodan i stalan sastavni deo tkiva svakog živog organizma. Visoka biološka aktivnost mikroelemenata-metala u organizmu, povezana je, pre svega, sa njihovim učešćem u sintezi nekih enzima, vitamina i hormona.
Po podacima do kojih je došao A.I.Vojnar čovek bi dnevno trebalo da unese 0,088 mg srebrnih jona. Takođe je ustanovljeno da u organizmu čoveka i životinja sadržaj srebra iznosi 0,02 mg na 100 g suve mase. Najbogatiji srebrom su mozak, žlezde sa unutrašnjim lučenjem, jetra, bubrezi, opne oka i kosti.

Joni srebra učestvuju u metaboličkim procesima u organizmu. U zavisnosti od koncentracije katjoni (pozitivno naelektrisani joni) srebra mogu stimulisati ili onemogućavati rad enzima. Pod uticajem srebra dva puta se povećava intenzitet oksidacije fosfora u mitohondrijama velikog mozga, a takođe se uvećava sadržaj nukleinskih kiselina, što poboljšava funkciju mozga.

U laboratorijskim ispitivanjima - inkubaciji različitih tkiva u fiziološkom rastvoru koji sadrži 0,001 mg/l katjona srebra - pokazalo se sledeće: potrošnja kiseonika moždanog tkiva povećala se za 24%, tkiva srčanog mišića - za 20%, tkiva jetre - za 36%, bubrega - za 25%. Povećanje koncentracije srebra na 0,1 mg/l snizilo je potrošnju kiseonika u ovim tkivima, što dokazuje da katjoni srebra učestvuju u regulaciji energetske razmene.

U Virusološkoj laboratoriji Kievskog državnog univerziteta sprovedeno je istraživanje fiziološkog dejstva srebra. Rezultati su pokazali da doze srebra od 0,005mg/l, 0,020mg/l i 0,125mg/l u vodi za piće utiču blagotvorno na eksperimentalne životinje. Krtice koje su pile vodu obogaćenu jonima srebra dobijale su na težini i brže se razvijale, nego životinje kontrolne grupe. Pomoću spektralne analize u jetri eksperimentalnih životinja ustanovljen je sadržaj od 0,02 mg na 100 gr suve mase, što odgovara normalnom sadržaju srebra u tkivu jetre. Dakle, potvrđeno je da su navedene doze u vodi za piće fiziološke i nemaju nikakve negativne posledice na organizam pri dugotrajnoj upotrebi.

Do istog zaključka došli su i drugi istraživači, primenom doza koje su značajno premašivale dozvoljene - 20 do 50 mg/l. Patološka istraživanja na eksperimentalnim životinjama koje su dobijale vodu za piće u navedenim dozama pokazala su da pri dugotrajnom uzimanju ovako velikih doza dolazi do taloženja srebra u tkivima organizma. Ovo taloženje, međutim, nije bilo praćeno nikakvim upalnim ili destruktivnim izmenama unutrašnjih organa.

A.A.Maslenko je u svojim istraživanjima pokazao da kod čoveka koji duže koristi vodu za piće koja sadrži 0,05 mg/l srebra ne dolazi ni do kakvih poremećaja u funkcionisanju organa za varenje. Nisu primećene nikakve promene u funkcionisanju enzima u krvi, niti u funkciji jetre, kao ni bilo kakve patološke promene u stanju i funkcionisanju drugih organa i sistema, čak ni pošto je čovek tokom 15 dana pio vodu sa dozom od 0,10 mg/l srebra.

Dugotrajno korišćenje vode za piće sa visokim koncentracijama srebra (0,05 do 0,10 mg/l) tokom 7-8 godina u svrhu lečenja, a takođe rad sa jedinjenjima srebra u uslovima proizvodnje može dovesti do taloženja srebra u koži i izmene boje kože - argirije, koja se javlja kao posledica fotohemijskog stabilizovanja srebrnih jona. Ispitivanjem zdravstvenog stanja onih kod kojih se pojavila argirija, međutim, nisu pronađene nikakve izmene u funkcionisanju organa ili u biohemijskim procesima, naprotiv kod svih ljudi sa argirijom opažena je rezistentnost na virusne i bakterijske infekcije. Na razvoj argirije utiče individualna predispozicija organizma prema srebru, stanje imuniteta i drugi faktori. Doze koje mogu dovesti do argirije su različite. U literaturi se nalaze slučajevi da ljudi ni kod enormnih doza srebra nisu dobili argiriju. R.L. Vudvord i drugi istraživači tvrde da doze od 0,005 do 0,02 mg/l isključuju mogućnost argirije.

U izučavanjima dejstva srebrnih preparata na ljudski organizam primećeno je njegovo stimulišuće dejstvo na organe zadužene za stvaranje krvi - to dejstvo se ogleda u iščezavanju mladih formi neutrofila, povećanju broja limfocita i monocita, eritrocita i hemoglobina.

Poslednjih godina u literaturi se javljaju i svedočenja o srebru kao moćnom imunomodelatoru, koji se može porediti sa steroidnim hormonima. Utvrđeno je da srebro, zavisno od doze, može da stimuliše ili da usporava fagocitozu. Pod uticajem srebra povećava se količina imunoglobulina klase A, M i G, i povećava se i procentualno i apsolutno količina T-limfocita.

Tako, u svetlu savremenih znanja srebro se smatra mikroelementom, neophodnim za normalno funkcionisanje unutrašnjih organa i celog organizma, a takođe i moćnim sredstvom koje povećava imunitet i aktivno deluje na patogene bakterije i viruse.

Dejstvo jona nano srebra na ćeliju mikroorganizma

Začetnik naučnog istraživanja mehanizma dejstva srebra na ćeliju mikroorganizma bio je švajcarski botaničar Karl Negeli, koji je 80-tih godina 19. veka ustanovio da uništenje ćelije mikroorganizma ne izaziva sam metal, već njegovi joni. Ovu pojavu on je nazvao «oligodinamika». Ovaj naučnik je dokazao da srebro ima oligodinamičko dejstvo samo u rastvorenom, jonizovanom obliku. Kasnije su njegove zaključke potvrdili i drugi istraživači.

Nemački naučnik Vincent je upoređujući aktivnost pojedinih metala, došao do zaključka da srebro ima najjači baktericidni učinak, a bakar i zlato slabiji. Tako je, naprimer, stafilokoka na srebrnoj podlozi umirala za 2 dana, na bakarnoj – za 3 dana, a na zlatnoj – za 9 dana. Bakterija izazivač difterije na srebrnoj pločici bi uginula za 3 dana, na bakarnoj za 6 dana, a na zlatnoj – za 8 dana. Imamo u vidu da su ovi eksperimenti rađeni na metalnoj osnovi, a ne u jonizovanom rastvoru.
S.S. Botkin, a zatim A.P. Vinogradov objasnili su ovu činjenicu zavisnošću bioloških svojstava mikroelemenata od njihovog mesta u Periodičnom sistemu elemenata Mendeljejeva.

Veliki doprinos izučavanju antibakterijskih svojstava srebrne vode, njenoj primeni u prečišćavanju vode za piće i čuvanju hrane dao je akademik L.A. Kuljski. Njegovi eksperimenti, a kasnije i radovi drugih istraživača, dokazali su da joni metala i njihova nestabilna jedinjenja koja su sposobna da se u vodi raspadaju na jone, izazivaju uništavanje mikroorganizama.

U svim slučajevima baktericidno dejstvo jona srebra bilo je u direktnoj zavisnosti od visine koncentracije jona srebra. U poređenju baktericidnog dejstva jonizovanog srebra sa drugim standardnim preparatima došlo se do zaključka da je njegova efikasnost 1.750 puta jača od karbolne kiseline i 3,5 puta jača od hlora. Pri tome spektar mikroorganizama na koje srebro pogubno deluje je neuporedivo širi od mnogih antibiotika i sulfanilamida. Baktericidni efekat se postiže minimalnim dozama jonizovanog srebra.

V.S. Brizgunov sa grupom autora je objavio svoje istraživanje koje dokazuje da srebro ima mnogo moćnije antimikrobno dejstvo od penicilina, biomicina i drugih antibiotika, i da uništava bakterije koje su otporne na antibiotike. Na klinikama su ispitivali bakterije koje su bile od posebnog interesa za lekare – zlatnu stafilokoku, proteus vulgaris, gnojnu i stomačnu streptokoku. U kliničkim ispitivanjima joni srebra su različito uticali na različite vrste bakterija – od baktericidnog dejstva (sposobnosti da ubijaju mikrobe) do bakteriostatičnog dejstva (sposobnost sprečavanja razmnožavanja bakterija). U odnosu na zlatnu stafilokoku i većinu koka dejstvo srebra značajno prevazilazi učinak antibiotika.

Postoje podaci da je osteljivost raznih patogenih i nepatogenih organizama na srebro nejednaka. Patogena mikroflora je mnogo osetljivija na jone srebra, nego nepatogena. Oslanjajući se na ovu činjenicu J.P.Mironenko je još 1971. godine razradio sistem lečenja disbakterioza (nedostatka korisne mikroflore iz različitih razloga) rastvorom jonizovanog srebra koncentracije 0,5 mg/l metodom elektroforeze, i postizao je ujednačene terapeutske efekte kod gotovo svih pacijenata.

Niz istraživača je ustanovio da joni srebra dezaktiviraju viruse gripa A-1 i B, neke entero i adeno-viruse, a takođe i inhibiraju virus SIDE, te pokazuju dobar terapeutski rezultat u lečenju virusnih oboljenja. Oni su konstatovali veliko preimućstvo terapije koloidnim srebrom u odnosu na standardnu terapiju. L.V. Grigorjeva je eksperimentalno ustanovila da je za terapiju Koksaki virusa serotipova A-5, A-7 i A-14 potrebna znatno veća koncentracija srebra od 0,5 do 5 mg/l, nego za ešerihiju, salmonelu i druge stomačne bakterije (0,1 do 0,2 mg/l).

Ima mnogo teorija koje objašnjavaju mehanizam dejstva srebrnih jona na mikroorganizme. Najrasprostranjenija je "adsorbciona teorija" po kojoj ćelija gubi životnu sposobnost zbog međusobnog dejstva elektrostatičnih sila koje nastaju između ćelije bakterije koja ima negativno naelektrisanje i pozitivno naelektrisanih jona srebra, koji se lepe na ćeliju bakterije. Drugi istraživači poseban značaj pridaju fizičko-hemijskim procesima, odnosno oksidaciji protoplazme bakterije u kojoj srebro igra ulogu katalizatora. Voraz i Tofern su 1957. objašnjavali antimikrobno oligodinamičko dejstvo srebra time što joni srebra vezuju enzime koji sadrže SH i COOH grupe, a Tonli i Vilson – narušavanjem osmotičke ravnoteže ćelije. Ako, dakle, sažmemo sve ove teorije, proizilazi da je mehanizam delovanja srebra na ćeliju bakterije višestepen. Joni srebra se sakupljaju na ćelijskoj membrani, ćelija ostaje živa ali se time narušavaju neke njene funkcije, kao što je naprimer razmnožavanje. Joni srebra dalje prodiru u unutrašnjost ćelije kroz membranu i inhibiraju enzime lanca disanja i procese oksidacije, zbog čega ćelija umire.

Posebno je zanimljivo dejstvo jona srebra na ćelije makroorganizma. Eksperimentalno je dokazano da pri istovremenoj inkubaciji živog tkiva mozga miša i raznih mikroorganizama u rastvoru koji sadrži jone srebra, morfologija eritrocita i leukocita ostaje neizmenjena, dok mikroorganizmi bivaju uništeni. Ćelije mišjeg tkiva su se zaokruglile, ali nije bilo promena na njihovim membranama. One su se dalje razmnožavale, sačuvale normalnu ćelijsku strukturu i životnu sposobnost. Ova istraživanja dokazuju da joni srebra ne deluju razarajuće na ćelije makroorganizama, za razliku od ćelija mikroorganizama.

U Rusiji je nano srebro dobilo visoku ocenu lekara, zbog čega su ga oni široko primenjivali u vojnoj hirurgiji na poljima Rusko-japanskog rata 1904.
Srebro davano intravenozno sa uspehom je primenjivano u lečenju septičkih artrita, reumatizma, reumatskih endokardija, bronhijalne astme, gripa, akutnih respiratornih oboljenja, bronhitisa, upale pluća, gnojnih septičkih upala, bruceloza, oralno - za lečenje gastritisa, čireva, i drugih bolesti unutrašnjih organa, a spolja - za lečenje veneričnih bolesti, gnojnih rana i opekotina.

Široki spektar antibakterijskog dejstva, neotpornost mikroorganizama, niska toksičnost i otsustvo alergijskih reakcija na srebro izazvali su veliko interesovanje za srebro u mnogim zemljama sveta. 1910. firma "Gejden" je objavila rezulate praktične primene srebra u medicini i izdala uputstvo za metode lečenja različitih infektivnih bolesti: tifusa, upale pluća, upala sinusa, srednjeg uha, sepse, difterije, dizenterije, lepre, meningitisa, epilepsije, sifilisa, akutnog reumatizma, trahoma, endokardita...

Na 12. Ruskom nacionalnom kongresu "Čovek i lek", održanom u aprilu ove godine, doktor medicinskih nauka, dermatovenerolog i docent na Katedri za kožne i venrične bolesti Moskovskog državnog univerziteta, N.M. Šarova podnela je referat o rezultatima 5-godišnjih kliničkih ispitivanja preparata na bazi nanog srebra, naročito u lečenju dece između 6 i 12 godina, kojima nije preporučljivo davati velike količine standardnih lekova zbog njihovih negativnih propratnih dejstava.

Nano srebro je oblik aktivnog srebra rastvorenog u dejonizovanoj vodi. Ono može da se primenjuje kao antibakterijsko sredstvo - takva svojstva srebra su odavno poznata medicini, rekla je dr. Šarapova. Aktivni oblici srebra pomažu u smirivanju upalnih procesa. Veoma je važno što nano srebro ne stupa u reakcije sa drugim lekovima i nema nikakvo toksično dejstvo na organizam.

Mikroorganizmi koji se nalaze na koži, molekularne hiperkeratoze, hipersekrecija lojnih žlezda, izmena Ph vrednosti i hemijskog sastava potkožnog masnog tkiva dovode do toga da se na koži javljaju upalni procesi koji dovode do patoloških izmena, bubuljica i čireva. Ove izmene, kao i velika rasprostranjenost seboreičnog dermatitisa sa čirevima su indikacija za primenu preparata nanog srebra. Klinička posmatranja na našoj Katedri za kožne i venerične bolesti pokazuju veoma dobru efikasnost ovih preparata, posebno kod dermatoza blage i srednje kategorije - u ovim slučajevima dovoljna je samo primena ovih preparata bez dodatnih lekova. Kod lečenja bubuljica i čireva losioni nanog srebra puno ozdravljenje je zabeleženo u 87% slučajeva. Specijalisti su primenjivali nano srebro i kod teških slučajeva u kombinaciji sa drugim lekovima. Po mišljenju Šarove, veoma je važno što se na nano srebro ne stvara navika, kao i što vodeni rastvor nanog srebra ne izaziva nikakve neprijatnosti prilikom primene za razliku od savremenih antibakterijskih preparata i što ubrzava regeneraciju povređenih površinskih delova kože.

"Srebrni knez"

Izveštaj o eksperimentalnim istraživanjima opšte toksičnosti, specifičnog i alergijskog dejstva spreja "Srebrni Knez"
Izveštaj o rezultatima istraživanja dejstva biološki aktivnog spreja "Srebrni Knez" na neke funkcije organizma čoveka

Eksperiment primene RNCVMiK

Zaključak antidoping centra

"Srebrni Knez" je biloški aktivni dodatak ishrani, koji pomaže da se nadoknadi deficit srebra i poboljša zaštitna snaga organizma u borbi sa mikrobima.
SASTAV: Aktivni sastojak - nano srebro (sadržaj srebra ne manji od 0,00115%)
Preporučuje se kao efektivno prirodno antiseptičko sredstvo sa širokim spektrom antibakterijskog, protivvirusnog i protivgljivičnog delovanja. Prema srebru se ne razvija rezistentnost i ono je apsolutno bezbedno za organizam. Najbolji efekat se postiže kada se srebro koristi u obliku koloida. Srebro se sadrži u svim organima i tkivima čoveka, a takođe je neophodna i nezamenjiva komponenta imunog sistema, što objašnjava imunomodelirajuće dejstvo srebra.

Klinička ispitivanja preparata sprovedena su u GU NII gripa RAMN, NIIEM "Paster", Ruskom državnom medicinskom univerzitetu, Državnoj pedijatrijskoj medicinskoj akademiji u Sankt Petersburgu, Uralskom NII farmakologije i farmacije.
Rezultati istraživanja su pokazali da "Srebrni Knez" ima izraženo antimikrobno i imunomodelirajuće dejstvo. Primećeno je značajno smanjenje oboljevanja od gripa i drugih ORVI u grupi koja je primala preparat "Srebrni Knez" u toku dve nedelje, u poređenju sa kontrolnom grupom. Poseban značaj ima otsustvo obolevanja od ORVI u toku mesec dana od prestanka profilaktičkog kursa, sa razliku od kontrolne grupe gde je pokazatelj obolevanja iznosio 15,9%. Ovi podaci svedoče o stabilnom, a ne kratkotrajnom efektu preparata sa značajnim produženjem.

Po podacima istraživanja, preparat "Srebrni Knez" povećava antimikrobnu aktivnost ćelija sistema fagocitirajućih mononukleara i sadržaj limfocita, koji fagocitiraju niz mikroorganizama, uključujući i viruse. Takođe je značajno što nano srebro uništava ne samo uzročnika bolesti, nego i toksine koje on izlučuje. Preparat stimuliše obnavljanje krvi i metaboličke procese, pomaže regeneraciju povređenih tkiva, povećava adaptivne sposobnosti organizma.

U zaključcima provedenih istraživanja istaknuto je da visoka efikasnost i bezopasnost, dobra prenosivost i odsustvo sporednih efekata dozvoljavaju preporučivanje preparata "Srebrni Knez" u preventivnoj profilaksi gripa i ORVI u periodu epidemija i sezonskih povećanja broja obolelih, a takođe i u profilaksi komplikacija tokom ovih bolesti.
Visoka efikasnost nanog srebra u lokalnoj primeni kod virusnih i bakterijskih rinitisa, adenoidita i dr. oboljenja uha, grla i nosa dokazana je u dugogodišnjoj praksi.

Rezultati istraživanja Antidoping centra pokazali su da u analiziranoj grupi nema lekova sa doping liste ni njihovih metabolita, i preparat se može koristiti u sportsko-medicinskoj praksi.

Problemi srebro-zavisnih ljudi

J.P.Uljanov, doktor medicinskih nauka,
načelnik ORL odeljenja Medicinskog centra "Agami", Moskva

O korisnim svojstvima srebra dokumentovano se zna od 5. veka pre naše ere. Ljudi su odavno obratili pažnju na izražena baktericidna svojstva srebra. Svi teški metali imaju to svojstvo, ali je srebro najefikasnije i najmanje toksično od njih. Najaktivniji oblik srebra, pokazalo se, je njegov jon Ag+, koji ima 47 elektrona u 5 energetskih nivoa i tri (s,p,d) orbitalna podnivoa. Zahvaljujući tome, joni srebra lako stupaju u sve vrste veza.

U uslovima vodenog rastvora joni srebra više od 5 puta uvećavaju broj donatorsko-akceptorskih veza i istovremeno značajno povećavaju broj dopunskih veza, što sve značajno povećava aktivnost jona srebra i pogoduje obrazovanju prilično stabilne veze između negativnog kiseonika i pozitivnog srebra (OH- + Ag+). Hemijska konstrukcija jedne donatorsko-akceptorske veze Ag+ i H2O, odgovara stvaranju nestabilnog jedinjenja u obliku: Ag H2O+ = H+ + (OH- + Ag+) ili: Ag (H2O)2+ = H3O+ +(OH- + Ag+).

Kao rezultat toga, u vodenom rastvoru joni srebra ostaju aktivni iako su u obliku stabilizovanog hidratizovanog srebra – nanog srebra. Razlog tome je svojstvo bipolarnog molekula vode da obrazuje neku vrstu opne koja obuhvata anjone i katjone i onemogućava njihove međusobne reakcije, što omogućava njihovu stabilnu disocijaciju u rastvoru. Faktički, fragmenti molekula vode stvaraju dovoljno stabilnu opnu koja čuva slobodno i aktivno stanje jona srebra.

Zbog svega ovoga, čak i kada dođe u želudac, stabilizovano hidratizovano srebro se ne izlaže značajnom dejstvu jona hlora i uspešno prodire u krvotok. Isto tako lako, pod zaštitom molekula vode, joni srebra lako prodiru u organizam i preko kože. Cirkulišući u krvotoku i međućelijskoj tečnosti u tkivima, hidratizovani joni srebra bez ikakvih prepreka dolaze do patogenih mikroba, virusa i gljivica, a zatim sjedinjujući se sa enzimom disanja blokiraju disajnu funkciju i uništavaju ih. Pri tome, patogeni mikroorganizmi ne mogu da postignu rezistentnost na ubitačno dejstvo jona srebra, onako kako to rade u odnosu na antibiotike. Korisnu floru želuca joni srebra ne dotiču i čak pomažu u borbi protiv disbakterioze, stimulišući rast savršenijih bakterija koje su korisne za čoveka.

Osnovni način dolaska srebra u organizam je želudac, poznati su načini intravenoznog davanja srebrne vode, ali i preko kože joni srebra prolaze dovoljno aktivno obrazujući u kontaktu sa kožom hidratizovane jone. Zbog toga, bilo kakav kontakt sa srebrom obogaćuje organizam čoveka jonima srebra i na tome je zasnovano blagotvorno delovanje srebrnog nakita.

Pouzdano je dokazano da su antiseptička svojstva srebra 5 puta jača od hlora, natrijum hipohlorida i drugih jakih oksidanata. S tim u vezi je i činjenica da od 40-tih godina prošlog veka uspešno funkcionišu vodovodni sistemi sa srebrnom vodom u Nemačkoj i Iranu, a danas vodu u bazenima dezinfikuju srebrom.

Po podacima raznih autora joni srebra uništavaju od 260 do 650 raznovrsnih patogenih mikroorganizama, virusa i gljivica, što daleko prevazilazi mogućnosti najmoćnijih antibiotika, koji mogu da unište najviše 10 različitih vrsta patogenih bakterija. Samo spoljna primena srebrne vode pokazala se 90 puta efikasnijom od penicilina. Nije slučajno da po staroj indijskoj tradiciji tanke folije srebra služe sa hranom da bi sprečili stomačne infekcije.

Jone srebra uspešno primenjuju za dezinfekciju vode u obliku srebrne vode (0,01-0,05 mg/l) i analognu «Svetu vodu» koja se preporučuje za svakodnevno uzimanje radi preventive sezonskih prehlada i želudačnih infekcija. Zbog izuzetnih baktericidnih svojstava srebrne vode, samo nju piju ruski i američki kosmonauti, mornari na podmornicama, ili na dugim plovidbama i u drugim ekstremnim situacijama.

Ispostavilo se da čovekov organizam sadrži značajne količine srebra. Naprimer, u tkivima našeg organizma količina srebra dostiže 0,02 mg na 100 gr suve mase. Najviše srebra sadrže tkiva velikog mozga, jezgra nervnih ćelija, žlezde endokrinog sistema, spoljni deo oka i kosti.

Znači srebro je neophodni strukturni element tkiva našeg organizma. Pošto učestvuje u procesima razmene materije srebro se troši i da bi se rezerve popunile neophodno je njegovo dodatno uzimanje – prosečne dnevne potrebe čoveka su 0,088 mg. Zbog toga se srebro danas shvata kao neophodni mikroelement koji obezbeđuje zdravlje našeg organizma, i neophodno ga je uzimati kako zbog popunjavanja strukturnih rezervi, tako i zbog zaštite od infekcija, kao i zbog jačanja imunog sistema.

Praktično korišćenje srebra ipak je ograničeno činjenicom da je dejstvo srebra različito kod različitih ljudi. Naprimer, davno je primećeno da nekom čoveku srebro pomogne za nedelju dana, a nekom ne može ni za mesece. Iz tih razloga u mnogim zemljama su utvrđene dopuštene količine srebra u vodi za piće koje garantuju njegovu bezbednost. Svetska zdravstvena organizacija propisuje gornju granicu na 0,1 mg/l, a Evropski standard kao i Ruski je 0,01mg/l. Međutim, opštepoznati lekovi (nano srebro, srebronitrat) koji sadrže srebro i primenjuju se u medicini više od 100 godina sadrže 3 do 4 puta više srebra. Kliničke koncentracije jona srebra dokazale su u nekim slučajevima sposobnost da unište virus SIDE, metastaze raka i najteže stadijume tuberkuloze. Takve protivurečnosti u podacima o bezopasnosti koncentracija koje se razlikuju za 3 do 4 puta, kao i zavisnost uticaja srebra na imunitet u zavisnosti od koncentracije, izazivaju prirodne nedoumice i oprez.

Zbog toga je bilo neophodno dodatno istraživanje osobenosti odnosa našeg organizma prema srebru, da bi se sa više tačnosti i zasnovanosti utvrdile bezopasne koncentracije, kao i dopustive koncentracije u svrhu lečenja i zaštite imunog sistema, da bi se time uspešnije iskoristila pozitivna svojstva srebrnih jona.

Više od 20 godina posvetili smo izučavanju protivupalnih svojstava srebra, na osnovu njegovog delovanja na sluzokožu nosa kod obolelih od akutnog rinitisa. Istraživanje je obuhvatilo 1.000 pacijenata odraslih i dece uzrasta od 1 do 87 godina. U jednu polovinu nosa stavljali smo kapi nanog srebra (Kolargol 3-5% koji je već više od 100 godina na spisku protivupalnih kapi za nos). U drugu polovinu nosa stavljali smo poznate kapi za nos Dimedrol 1%. Pozitivna reakcija upaljene nosne sluzokože na nano srebro se pokazala kod 40% pacijenata, što potvrđuje poznata protivupalna svojstva srebra i istovremeno dokazuje zavisnost imunog sistema tih pacijenata od prisustva srebra. Slična životna zavisnost od srebra poznata je u prirodi za neke vrste člankovitih crva, koji u vreme razvoja imaju izrazitu potrebu za srebrom. Kod ljudi takvu zavisnost od srebra davno su primetili homeopati i označili ovo oboljenje kao "srebrni tip čoveka". Ti ljudi boluju od nedostatka srebra u organizmu i uspešno se leče srebrom, što potvrđuju i naši rezultati i zaključci o postojanju srebro-zavisnih ljudi među nama.

Srebrno-zavisne žene su posebno osetljive na prisustvo srebra i nije redak slučaj da primetimo da neke žene nose isključivo srebrni nakit. Posmatrali smo 87 takvih žena i kod svih njih je proba na zavisnost od srebra bila pozitivna i one su se osećale dobro kada nose srebrni nakit. Neki roditelji srebro-zavisne dece prisetili su se da su decu izlečili od teških upala pluća Svetom (srebrnom) vodom iz crkve, jer im nikakvi moderni lekovi nisu pomagali.

Prikazana metoda individualnog izbora kapi za nos bila je priznata kao pronalazak (Ruski patent br. 2114591), ali u njenoj primeni ona se praktično pretvorila u test srebrne zavisnosti ljudi. Zaštitni i imuni sistemi nekih ljudi imaju krajnju potrebu za srebrom, pa smo ih nazvali "srebrni ljudi". Pošto se pri konvencionalnom lečenju preparati sa srebrom retko primenjuju, ti ljudi faktički ne dobijaju njima neophodan lek. To po pravilu dovodi do nezalečenih bolesti koje često prelaze u grupu hroničnih, jer obično lečenje njima ne pomaže. Za takve pacijente čak i male količine srebra mogu da budu spasonosne, a povećane koncentracije aktivno im pomažu da se izbore čak i sa teškim oboljenjima.

Analizom poznatih podataka i naših sopstvenih istraživanja došli smo do tri osnovna svojstva srebra, koja imaju značaj za organizam čoveka, a koja bi trebalo razmotriti odvojeno i primenjivati kako kod srebro-zavisnih, tako i kod srebro-nezavisnih ljudi.
1.Mora se priznati da je srebro strukturni mikroelement koji ulazi u sastav najvažnijih tkiva i organa našeg organizma. To srebro učestvuje u procesima razmene materija i troši se, i zbog toga je potrebno svakodnevno unositi nove jone srebra. Obično srebro dolazi u naš organizam preko hrane - naročito krastavaca i kupusa, ali to su veoma male količine, ako ih uopšte i ima.

Zato je neophodno redovno unošenje srebra u količini od 0,09 mg na dan čak i srebro-nezavisnim ljudima radi popune strukturnih rezervi ovog mikroelementa. Najbolje je srebro uzimati u obliku jonizovanog nanog rastvora.

Baktericidno svojstvo srebra pokazuje se već pri minimalnim koncentracijama u srebrnoj vodi (0,1 - 001 mg/l) i one garantovano uništavaju više od 260 raznih vrsta bakterija, virusa i gljivica. Zato se preporučuje uzimanje ove vode u sezoni jesen-zima da bi se efikasno zaštitili od prehladnih adeno-virusa, paragripoznih i gripoznih virusa, a tokom leta radi zaštite od želudačnih bakterijskih infekcija bez problema disbakterioze. Znači da je redovan unos preparata koji sadrže srebro u malim koncentracijama neophodan i korisan čak i srebrno-nezavisnim ljudima. Na primer redovno ispiranje grla i stavljanje kapi u nos pomoći će da se unište virusi u gornjim disajnim organima i zaštititi ih od infekcija vezanih sa prehladama.

3.Lekovito svojstvo srebra, protivupalna i imunozaštitna reakcija tkiva na jone srebra, javlja se pri značajnijim koncentracijama koje su veće 3 do 4 puta od onih preventivnih. Uzimanje većih koncentracija je naročito važno za srebrno-zavisne ljude, što se objašnjava njihovom povećanom potrebom za jonima srebra koji bi im omogućili pravilno funkcionisanje imunog sistema. To znači da zdravlje srebrno-zavisnih ljudi zavisi od uzimanja većih količina srebrnih jona. Za njih je takođe blagotvorno korišćenje srebrnih posuda, nošenje srebrnog nakita i korišćenje krema sa srebrom.

Zaključak

Veoma je važno obratiti pažnju na grupu srebro-zavisnih ljudi koji spadaju u kontigent hroničnih bolesnika samo zato što ne dobijaju dovoljno srebrnih jona. Po našim istraživanjima takvih ljudi je 40% u ruskoj populaciji, tako da to nije mali socijalni problem. Zbog toga bi u svim slučajevima bezuspešnog lečenja, posebno sezonskih prehlada, trebalo proveriti da li je reč o srebro-zavisnim ljudima, i ukoliko jeste dodati u terapiju srebrnu vodu veće koncentracije.