Ljudi su napravili mnogo grešaka u svojoj istoriji. Jedna od najkobnijih bila je što su zaboravili na lekovitu moć srebra. Ta greška koštala je života milione ljudi tokom proteklih vekova. Zašto kažemo zaboravili?
Još su Stari Grci znali za izuzetnu lekovitu moć srebra. Primetili su tokom dugih ratnih pohoda da aristokratija nikada ne boluje, dok trupe nižih klasa masovno umiru od dizenterije. Uzrok je bio taj što je aristokratski deo vojske jeo iz srebrnog posuđa! Na ostrvima u Egejskom moru pronađeni su dokazi da su ljudi izdvajali srebro još 3.000 godina pre Hrista. Srebro ima i svoju istaknutu ulogu u grčkoj i rimskoj mitologiji. Čudno, uvek vezano sa lečenjem, regeneracijom i isceliteljskim sposobnostima. Apolon, Bog istine i svetlosti, učitelj medicine uvek je prikazivan sa srebrnom posudom u ruci. Njegova sestra Artemida, pošto je izgubila ruku u borbi dobila je srebrnu zamenu kao simbol izlečenja.
I na Istoku moć srebra je poštovana. U drevnom sistemu čakri – sistemu od sedam svetih energetskih centara našeg tela, srebro je poistovećivano sa šestom čakrom, poznatijom kao "treće oko". U vedskom sistemu mišljenja, poreklo bolesti se objašnjava narušavanjem ravnoteže u čovekovom energetskom sistemu. Vede preporučuju uzimanje čistih metala koji će pomoći da se uspostavi energetska ravnoteža. Srebro tu ima veoma važnu ulogu kao čistač jetre i svih telesnih tečnosti.
Srednjevekovni alhemičari, kako evropski, tako i arapski, poklanjali su veliku pažnju srebru. Ono je u njihovom konceptu zauzimalo istaknuto mesto među sedam svetih metala. Mnoge alhemijske procedure odnosile su se na pokušaj oplemenjivanja drugih metala svojstvima srebra, postizanja srebrne boje kao simbola potpune čistote. U alhemijskim teorijama srebro je uvek vezivano za Mesec i lunarne uticaje. Ma šta da su alhemičari radili u svojim laboratorijama, u evropskom srednjem veku u dobrobiti koje donosi srebro uživala je opet aristokratija. Svi znamo da se na svim dvorovima, koji su držali do sebe, jelo iz srebrnog posuđa srebrnim priborom. Nije tu bila reč samo o dokazivanju prestiža i bogatstva. Da im je to bila namera, zašto posuđe i pribor nisu pravili od zlata? Bilo kako bilo, dok su im podanici umirali u epidemijama kuge i kolere, evropski vladari i njihove dvorske svite su ostajali netaknuti. Srebrne kašike su ih čuvale od svih pošasti toga doba. Pošto je srebro izuzetno mek metal, oni su sa jelom unosili i čestice ovog metala. Rezultat toga bila je slaba plavičasta pigmentacija na njihovoj koži, danas poznata kao argirija, zbog čega su i postali poznati kao "plava krv".
Današnji konzumenti srebra, nažalost, neće postati "plavokrvni" zato što se srebro u koloidnom obliku ne zadržava i ne taloži u organizmu.
Srednjevekovni alhemičari, kako evropski, tako i arapski, poklanjali su veliku pažnju srebru. Ono je u njihovom konceptu zauzimalo istaknuto mesto među sedam svetih metala. Mnoge alhemijske procedure odnosile su se na pokušaj oplemenjivanja drugih metala svojstvima srebra, postizanja srebrne boje kao simbola potpune čistote. U alhemijskim teorijama srebro je uvek vezivano za Mesec i lunarne uticaje. Ma šta da su alhemičari radili u svojim laboratorijama, u evropskom srednjem veku u dobrobiti koje donosi srebro uživala je opet aristokratija. Svi znamo da se na svim dvorovima, koji su držali do sebe, jelo iz srebrnog posuđa srebrnim priborom. Nije tu bila reč samo o dokazivanju prestiža i bogatstva. Da im je to bila namera, zašto posuđe i pribor nisu pravili od zlata? Bilo kako bilo, dok su im podanici umirali u epidemijama kuge i kolere, evropski vladari i njihove dvorske svite su ostajali netaknuti. Srebrne kašike su ih čuvale od svih pošasti toga doba. Pošto je srebro izuzetno mek metal, oni su sa jelom unosili i čestice ovog metala. Rezultat toga bila je slaba plavičasta pigmentacija na njihovoj koži, danas poznata kao argirija, zbog čega su i postali poznati kao "plava krv".
Današnji konzumenti srebra, nažalost, neće postati "plavokrvni" zato što se srebro u koloidnom obliku ne zadržava i ne taloži u organizmu.
Zanimljivo je, takođe, da se u pravoslavnim hramovima prilikom pričešća uvek koriste srebrne posude i srebrne kašičice. Iako u tim prilikama iz iste kašičice pije više stotina ljudi, od kojih neko sigurno ima neku infekciju, nije zabeleženo da je zbog toga ikada došlo do širenja neke bolesti na ostale učesnike obreda.
